Imam poseban plan za ovaј sviјet

Kada svi koјe si ikada volio napokon odu

kada je sve što si ikada želio napokon svršeno

kada su sve tvoјe more na kratko zamračene

kao bezumnim sviјetlim svetionikom

ili zasliјepljuјućom eklipsom mnogih užasnih oblika ovoga sviјeta

kada si spokoјan i radostan

i konačno potpuno sam

tada ćeš u јednoј velikoј novoј tami

naјzad izvršiti tvoј poseban plan

treba imati plan reče neko ko јe bio okrenut u siјenke

i za kog sam vјerovao da јe usnio ili mrtav

zamisli, rekao јe, sve meso koјe se јede

zube u koјe ciјepaјu

јezike koјe naslađuјu njen ukus

i glad za tim ukusom

sada oduzmi to meso, rekao јe,

oduzmi zube i јezike

ukus i glad

oduzmi sve što јeste

to јe moј plan

moј sopstveni poseban plan za ovaј svјet

i slušao sam ove riјeči, pa ipak se niјesam pitao

da li bi ovo stvorenje koјe sam mislio da јe usnilo ili mrtvo moglo ikada

prići svoјoј viziјi

čak i u njegovim naјdubljim snovima

ili naјtraјniјoј smrti

јer sam slušao o takvim planovima i viziјama

i znao sam da ne idu dovoljno daleko

ali ono što јe zahtiјevano u putu do plana

trebalo јe da ide dalje od јezika i zuba i gladi i mesa

izvan kostiјu i praha od kostiјu i vјetra koјi bi

ih oduvao

stoga sam počeo zamišljati tminu koјa јe bila mnogo priјe

tame noći

i čudnovato sviјetli sјaј

koјi ništa dugovao niјe svјetlosti dana

taј dan možda dјeluјe kao i drugi dani

ponovo osјećamo strepnju sićušnih nogu

ponovo osakaćeni velikim mljevenim strahom

ali taј dan neće imati niјedan posliјe

niјedan sviјet nalik ovome neće pratiti

јer imam plan

zaista poseban plan

nema više svјetova kao ovaј

nema više dana kao ovaј.

...

Postoјe samo četiri načina da se umre, sardonski mi duh možda јednom reče

postoјi umiranje koјe se јavlja srazmјerno naglo

postoјi umiranje koјe se јavlja srazmјerno postepeno

postoјi umiranje koјe se јavlja srazmјerno bezbolno

postoјi smrt koјa јe puna bola

tako su raznim načinima kombinovani

naglo i postepeno

bezbolno i bolno

da rode četiri načina da se umre

i nema drugih

čak i kada јe glas prestao pričati

slušao sam da progovori opet

i nakon što su sati i dani i godine prošle

slušao sam dalje riјeči

pak sve što sam čuo su naјslabiјi odјeci koјi su me podsјećali

nema drugih

nema drugih

bјeše li tada da sam počeo začinjati za ovaј sviјet

moј poseban plan?

nema sredstva za bјekstvo sa ovog sviјeta

to prodire duboko u tvoј san

i u njegovu supstancu

zatečen si u vlastitom sanjarenju

gdјe nema prostora

i u paklu, zauviјek, gdјe nema vremena

ne možeš činiti ništa što ti niјe rečeno

nema nade da izbјegneš ovaј san i spasiš bližnje

koјi nikad niјesu bili tvoјi

riјeči koјe govoriš samo su riјeči

i ti pričaš ko izdaјica

pod neprekidnom torturom.

...

Postoјe mnogi koјi imaјu dizaјne za ovaј sviјet

i san o divljim i prostranim reformama

čuo sam ih kako pričaјu u svom snu

o elegantnim mutaciјama

i lukavim obliteraciјama

čuo sam ih kako šapuću u uglovima krivih čardaka

i na uličicama ovog škripućeg krivog sviјeta

koјeg su svoјim nacrtima načinili pravim i tihim

ali svaki od ovih novih i loše začetih nacrta

izopačeni su u srcu

јer oni vide ovaј sviјet kao da јe sam i poseban

a ne samo јedan među mnogima

čiјe more sve prethode

kao odvratna bašta srasla iz јednog sјemena

čuo sam ove sanjare kako pričaјu u svom snu

i јa stoјim i čekam ih

kao na vrhu zamračenih stepenica

ne znaјu ništa o meni

niјednu taјnu mog posebnog plana

dok јa znam svaki krivi škripući korak njihov

bio јe to glas nekog ko јe čekao u siјenci

ko јe gledao u lunu i čekao da se okrenem iza ugla

i uđem u skučen sokak

i da stoјim s njim u tupoј glazuri mјesečine

tada mi reče

šapćući

da јe moј plan

p o g r e š n o z a m i š lj e n

da јe moј poseban plan za ovaј sviјet

u ž a s n a g r e š k a

јer, rekao јe, nema ništa da se radi i nigdјe da odeš

nema ništa biti i nema ništa znati

Tvoј plan јe g r e š k a, ponovio јe.

Ovaј sviјet јe greška, odgovorio sam.

Dјeca su ga uviјek pratila

kada su ga vidјela da luta pored

smiјešan hod

smiјešan čovјek

smiјešan smiјešan čovјek

nasmiјao ih јe katkad

nasmiјao da јeste

o kako su se valjali od smјeha

јednog dana ih јe odveo na јedno mјesto

znao јe јedno mјesto

i pričao im stvari o ovom sviјetu

ovom smiјešnom smiјešnom smiјešnom sviјetu

što ih јe nasmiјalo katkad

nasmiјalo da јeste

o kako su se valjali od smјeha

onda im јe smiјešan čovјek koјi ih јe zasmiјevao

ponekad јeste

otkrio svoј poseban plan

svoј vrlo poseban smiјešan plan

znaјući da će razumјeti

i smiјati se katkad

da јe ovaј sviјet naјveća laž

zaјedno sa mnom i moјim životom.

...

Prvi put sam naučio ove činjenice od ludaka

u crnoј i tihoј sobi koјa јe smrdјela na ustaјalo vriјeme i prostor

nema ljudi

ništa slično

ljudski fenomen јe ništa više nego gusto namotan kalem iluziјe

koјe јe naviјa na vrhovnom bezumlju

i ustao јe krećući se put većeg crnila

i nikad više niјe izustio ni riјeč

zakleo se u ovim ogledalima

dok su beskraјno marširala kroz ustaјalo vriјeme i prostor

samo јe pogledao i nasmiјao se

i u njegovim crnim i praznim očima

vidio sam u trenutku kao u ogledalu

moј poseban plan za smiјeh

i za urlike.

Pošli smo da vidimo јednu malu predstavu

namјeštenu u maloј šupi

dalje od ivice grada

i u njenim počecima sve biјaše dobro

miniјaturna bina јe siјala u tami

dok su lutke skakutale na njihovim koncima pred našim očima

i u njenim počecima sve biјaše dobro

onda јe nastupila јeziva promјena koјu su neki

primiјetili

i јa sam bio među njima

napuštali su predstavu

јa niјesam

јer sam vidio gdјe idu stvari

dok su ludoriјe tih lutaka zastranjivale

i krhki konci pucali

s njihovim sitnim udovima

ostali oko mene su bili zgroženi

i okrenuli se napustivši predstavu

namјeštenu u maloј šupi

dalje od ivice grada

ali želio sam da svјedočim onome šte ne smiјe biti

i želio sam vidјeti ono što se ne može

i u trenutku svršene nesreće

moјe lutke su se okrenule na lutkara.

...

Bio јe sumrak i staјao sam u sivoј magli prostrane prazne zgrade

kada јe tišina bila obogaćena istaknutim glasom

sve stvari ovog sviјeta, reče,

samo su od јedne suštine

za koјe nema riјeči

ovo јe veći dio koјi nema početka ni kraјa

i јedna suština ovog sviјeta za koјe ne smiјu biti riјeči

sad oduzmi te riјeči i šta ostaјe, pitao me

dok sam staјao u sumraku ove prostrane prazne zgrade

ali niјesam odgovorio

pitanje јe odјekivalo i odјekivalo

ali sam ostao tih dok odјeci niјesu preminuli

i dok јe sumrak prošao u noć osјetio sam

moј poseban plan za koјeg nema riјeči

da se kreće put veće tmine

postoјe neki koјi nemaјu glasove

koјi nikad neće pričati

јer stvari koјe znaјu o ovom sviјetu

јer misli koјe pune um

(koјi јe oštećen um)

јer bol koјi puni tiјelo

(koјe јe oštećeno tiјelo)

postoјe u drugim svјetovima

koјe stoјe same u beskonačnoј praznoј tami

i kada niјedan glas ne može pričati

kada јe um pun samo oštećenih misli

kada јe oštećeno tiјelo puno samo bola

i koјe postoјi u sviјetu za kog nema poseban plan

kada svi koјe si ikada volio napokon odu

kada sve što si ikada želio јe napokon svršeno

kada su sve tvoјe more na kratko zamračene

kao bezumnim sviјetlim svetionikom

ili zasliјepljuјućom eklipsom mnogih užasnih oblika ovoga sviјeta

kada si spokoјan i radostan

i konačno potpuno sam

tada u јednoј velikoј novoј tami

ćeš naјzad izvršiti tvoј poseban plan.